Како се атомска језгра могу поделити?

instagram viewer

Немате нужно најбоље физичко разумевање и још увек желите да знате како се атомска језгра могу поделити? Тада прво морате стећи знање о структури атома. Тада принцип нуклеарне фисије постаје много разумљивији.

Ако се питате како се атомска језгра могу поделити, прво морате разумети како је атом изграђен.

Општи подаци о атому

  • Атоми су један од најмањих градивних блокова материје, који се, супротно ономе што се раније претпостављало, може раздвојити снабдевањем неутрона ослобађањем енергије.
  • Љуска атома састоји се од негативно наелектрисаних електрона и сваки окружује атомско језгро, које се састоји од позитивно наелектрисаних протона и ненаелектрисаних неутрона.
  • Атоми са истим бројем електрона и протона припадају истој врсти хемијског елемента. Међутим, број неутрона у атомским језгрима атома истог елемента може бити различит. Овај број неутрона је у стање познат и као изотоп елемента.
  • Електрични набој омогућава да се електрони на атомским омотачима вежу за неколико атомских језгара, од којих се ствара група атома, молекул.
  • Атомско језгро - дефиниција

    Сва материја се састоји од атома, то је надалеко познато. Атом се састоји од ...

  • Атоми су толико мали да их људско око може видети само помоћу екстремних помагала, попут скенирајућег тунелског микроскопа.

На овај начин се могу раздвојити атомска језгра

Поред спонтаног цепања атомских језгара, које се одвија самостално без икакве спољне помоћи, језгра се такође могу намерно раздвојити. У овом случају говори се о индукованој нуклеарној фисији.

  • Изотопи плутонијума и уранијума се посебно лако раздвајају када им се уносе неутрони.
  • Приликом цепања ће енергије ослобођен, то је егзотермна реакција.
  • Постоје посебно тешки атоми у којима је број протона у језгру веома велики. Овде сила одбијања између позитивно наелектрисаних протона приближно одговара сили привлачења електрони на љусци, чинећи језгро благо нестабилним и стога се лакше цепа је.
  • Остала атомска језгра имају знатно мање протона него што има електрона на спољној љусци. Ови атоми су веома стабилни, ту морате додати неутроне да бисте омогућили фисију.
  • Ако овим атомима додате неутроне, онда се ти неутрони апсорбују у атомска језгра, што резултира високо побуђеним средњим језгрима изотопа са врло кратким веком трајања.
  • У већини случајева додавање неутрона доводи до фисије, у најрјеђим случајевима до слања атомска језгра формирају гама квант и тако прелазе у јаче нуклеарно стање него раније превагнуо.

Тако се фигуративно одвија цепање атомских језгара

  • Након што је неутрон продро у атомско језгро, почиње осцилирати, при чему у почетку поприма облик елипсе.
  • Деформација се наставља повећавати све док се језгро не почне сужавати у средини попут бучице.
  • Коначно, атомско језгро се распада на два језгра крхотина и ослобађа два до три неутрона у исто време.
click fraud protection